Danas sve više ljudi ima problema sa organima za varenje, boluje od alergija, kožnih oboljenja, insulinske rezistencije, gojaznosti, dijabeta, hipertenzije, autoimunih bolesti, malignih bolesti, depresije.
Nedavne naučne studije sugerišu da je crevna flora – crevna mikrobiota uključena u razvoj ovih poremećaja.
Do samo pre dve decenije postojala je dogma da su bakterije opasne po nas i da ih treba izbegavati po svaku cenu! Danas se zna da postoje takve bakterije koje mogu biti veoma korisne po naše zdravlje, što je predmet proučavanja mikrobiomske medicine.
Naučne činjenice potvrđuju da mi živimo u simbiozi(zajedno) sa 10.000 različitih vrsta mikroba, što ukupno iznosi 100 triliona mikroba (bakterija, gljivica, virusa, protozoa i helminata) sa kojima razmenjujemo svoj genetski materijal. To utiče na svaki aspekt našeg zdravlja od našeg raspoloženja do naše telesne težine.
Kada se uzmu u obzir sve ćelije našeg tela i uporede sa ćelijama ovih mikroba, ćelije čoveka čine samo 10% našeg tela. Ovi mikroorganizmi žive na našoj koži i sluzokožama. Otud i pitanje da li smo mi više bakterije nego ljudi?
Mikrobiota je zbir svih mikroorganizama na ljudskom telu ili unutar njega Mikrobiom čini mikrobiota i njeni geni kojih ima 150 puta više nego što ih ima ljudski genom. Holobiom je ljudski genom u interakciji sa mikrobiomom.
Zbog ove kompleksne veze pojedinačno izučavanje ljudskog genoma nije moglo da objasni nastanak mnogih bolesti. Zato je nastao Humani mikrobiomski projekat.
Nosilac projekta Martin J. Blaser, M.D je istakao da ako želimo da bolje razumemo zdravlje ljudi moramo prvo da razumemo mikrobiom i interakciju sa njim. Projekat je završen 2018. godine i to je bio internacionalni, interdisciplinarni projekat čiji je cilj razumevanje funkcije i značaja ljudskog mikrobioma, i uticaja na homeostazu i razvoj bolesti. Finansiran je od strane Nacionalnog instituta za zdravlje u Americi sa 170 milona dolara, a u njemu je učestvovalo 250 dobrovoljaca s ciljem identifikovanja svih mikroorganizama sa 5 različitih područja ljudskog tela (usta, nos, polni organi, creva, koža). Ovaj revolucionarni projekat je dokazao da od svih organa koje delimo sa mikroorganizmima, crevni trakt je najbogatiji i najraznovrsniji po broju mikroorganizama i da je za zdravlje creva najvažnija različitost, diversitet crevnih bakterija kao i ravnoteža dobrih i loših bakterija u našim crevima. Posebno je istaknuto kao najveće otkriće da samo prebiotici poboljšavaju tu raznolikost u kombinaciji sa probioticima. Kako to postići i obezbediti raznolikost biće objašnjeno kasnije primerom mikrobiomske ishrane gde dijetetska vlakna imaju veoma važnu ulogu u sklopu raznovrsne ishrane.
Ali prvo da razumemo šta je to crevna mikrobiota – to je zajednički naziv za milione mikroorganizama koji se nalaze u digestivnom traktu (oko 10 puta više od broja ćelija domaćina) i formiraju kompleksnu ekološku zajednicu koja utiče na naše zdravlje i sklonost bolestima čitavim nizom metaboličkih aktivnosti. Ona je u interakciji sa domaćinom.
Raniji naziv je bio crevna flora ali je zamenjen jer crevnu mikrobiotu čine bakterije (bakteriom), gljivice (mikom) i virusi (virom).
U crevima čoveka žive „dobre” ili korisne, probiotske bakterije (uobičajeno prisutne u našem organizmu, tzv. mikrobiota), i „loše” ili patogene (dolaze iz spoljne sredine i mogu uzrokovati bolest).
Disbioza je poremećaj ravnoteže u korist loših bakterija. Ona utiče na poremećaj funkcije u digestivnom traktu (mučnina, grčevi, gasovi, promena konzistencije stolice) ali utiče i na ukupno zdravlje čoveka odnosno deluje i na udaljene organe putem krvi, imunog i nervnog sistema.
Crevna mikrobiota je veoma različita, varira od osobe do osobe, kod iste osobe se menja tokom života. Ona je jedinstvena za svaku osobu i može se uporediti sa otiskom prsta, više razlikujemo po strukturi crevne mikrobiote nego po strukturi naših gena.
Faktori koji utiču na crevnu mikrobiotu:
- Način rođenja, da li smo rođeni prirodnim putem ili carskim rezom.
- Da li smo sisali majčino mleko,
- Godine života, stres, način ishrane, lekovi…
Crevna flora novorođenčeta nije raznolika i to je razlog što bebe teže vare pojedinu hranu i imaju češće stolice. Deca koja su rođena carskim rezom nemaju mikrobiotu kao deca koja su je stekla prolaskom kroz porođajni kanal, pa im je često imunitet slabiji. Sklona su ekcemima i alergijama. Creva novorođenčadi koja su rođena prirodnim putem su nastanjena bakterijama iz vagine majke, dok kod novorođenčadi rođenih carskim rezom su to bakterije koje postoje u bolničkom okruženju.
Crevna mikrobiota je od velike važnosti za naše preživljavanje i danas se naziva “zaboravljeni organ”. Hipokrat je još 370. p. n. e. ukazivao da “sve bolesti počinju u crevima”! Jasno je koliko dugo nismo bili svesni uticaja koji crevna mikrobiota ima na zdravlje. Iako mikrobiom nije još u potpunosti shvaćen, danas smo već jako svesni njegove velike važnosti kao i činjenice da sa sobom nosimo preko 2 kg bakterija koje utiču na naše zdravlje istakao je doktor Martin J. B rukovodilac Mikrobiomskog projekta.
Ovo gledište podržavaju brojni stručnjaci koji ističu značaj zdravih creva jer se 85% imuniteta nalazi se u crevima. Danas se crevna mikrobiota tretira kao organ koji reguliše brojne fiziološke procese i utiče na brojne organe.
Do sada je otkrivena veza mikrobiote sa zdravljem organa za varenje, zatim sa nastankom kardiovaskularnih bolesti usled stvaranja štetnih metabolita, nervnim sistemom jer se u crevima stvara 90% endorfina, hormona sreće, zdravljem bubrega, jetre i drugih organa. Osovina creva i mozak je dobro poznata pa često osećamo neprijatne senzacije u stomaku kada smo pod stresom jer su oni povezani najdužim nervom u našem telu , vagusom koji je veoma dug oko 1 metar.
Uloga mikrobiote
Bakterije koje prirodno žive u našim crevima učestvuju u procesima varenja, poboljšavaju apsorpciju minerala, učestvuju u proizvodnji i apsorpciji vitamina K i vitamina B grupe, učestvuju u razgradnji žučne kiseline, mikrobiomi prave bezbroj metabolita, učestvuju u razgradnj i apsorpciji različitih lekova, omogućuju pravilno morfološko i funkcionalno sazrevanje probavnog sistema kod dece.
Svi znamo da se B12 vitamin sintetiše u crevima, ali sada znamo da ga ne sintetišemo mi nego naše bakterije!
Crevna barijera Ima funkciju da ne dozvoli da u krvotok preko creva uđu opasne materije kao što su bakterije, toksini i antigeni (agensi koji izazivaju upalu).
Crevnu barijeru mogu oštetiti: infekcije, antibiotici, citostatici, radioterapija,stres, nepravilna ishrana, “loša” voda, preterana upotreba alkohola, alergija na hranu, fiziološka stanja (trudnoća, menopauza, starenje…)
To dovodi do povećane propustljivosti creva, leaky-gut sindroma i pojave različitih autoimunih bolesti, reumatoidnog artritisa, demencije, autizma, metaboličkih poremećaja dijabeta, kardiovaskularnih bolesti i neplodnosti.
Hrana koja može da ošteti mikrobiom
- Rafinisana biljna ulja (kukuruzno, suncokretovo, koja su bogata proinflamatornim omega-6 masnim kiselinama)
- Pasterizovani mlečni proizvodi (česti uzročnici alergije)
- Rafinirani ugljeni hidrati
- Meso i živina tretirani hormonima
- Procesuirane namirnice gde ima puno dodatog šećera.
- Trans-masti/hidrogenizovane masti koje se koriste kod konditorskih proizvoda ili za prženje.
Pored toga potrebna je:
- Racionalna upotreba antibiotika i drugih lekova
- Izbegavanje alkohola
- Kontrola stresa
Mikrobiomska dijeta i dodaci ishrani
Da bi se poboljšala mikrobiota i njen diversitet predlaže se bakteriološki ispravna hrana koja obiluje dobrim bakterijama (fermentisana hrana) i biljnim vlaknima. To je takozvana funkcionalna hrana jer pored uloge da obezbedi sitost ima i blagotvorno dejstvo na naše zravlje. U funkcionalnu hranu pored svežih namirnica podrazumevamo i prirodne dodatke ishrani.
- Sveže povrće (sve vrste): bogato je fito nutrijensima
- Voće u komadu (ne sokovi): Voće sadrži različite antioksidanse kao što je resveratrol i flavonoide kao i mnoge druge.
- Biljni začini i čajevi:đumbir, kurkurma, bosiljak, origano, majčina dušica, zeleni čaj, organska kafa.
- Probiotici: jogurt, kombucha, kvas, kefir ili fermentisano povrće.
- Ne tovljena riba, jaja od slobodno hodajućih kokošaka, i meso životinja koje se hrane na pašnjacima i čije meso obiluje omega 3 masnim kiselinama zdravim mastima, i esencijalnim nutrijensima kao što su selen, cink i B vitamini.
- Zdrave masti: puter, ulje od koštica grožđa, kokosovo ulje, ekstradevičansko maslinovo ulje, bademi, lešnici i drugi orašasti plodovi.
- Leguminoze: crni pasulj, azuki pasulj, sočivo, crni pirinač, kinoa i drugo.
- Crno vino i crna čokolada u umerenim količinama, nekoliko puta nedeljno.
Suplementacija ishrane prirodnim dodacima:
- Prebioticima koji podstiču rast probiotskih bakterija – Pure Inulin
- Probioticima – Acidofillus, ACZymes, ACZymes plus, Probiobalance…
- Dodacima za regulisanje probave – Nopalin i Easy Time
- Dodacima za detoksikaciju- ako je došlo do pojave gljivica, bakterija, parazita – Paraprotex i Gravital Juice koji su nezamenjivi kod disbioze,
- Dodaci za uspostavljanje integriteta crevne barijere – Omega 3 Conc., Bee Power.
- Antioksidansi – Zenthonic, Organic Acai, Organic Noni, Resveratrol Plus, mogu mnogo doprineti da se poboljša kvalitet crevnog epitela i podstakne nastanak zdrave i raznovrsne mikrobiote.
- Dodaci kod nervoznih creva i smanjenja uticaja stresa – Rhodiolin, Stress Menagment B comp. Magnezi B6, Chelated Zinc.
- Dodaci za poboljšanje funkcije varenja – Digestiv Enzymes, Papaya Plus….
Adekvatna personalna suplementacija može biti od velike koristi, a primenjuje se u zavisnosti od opšteg zdravstvenog stanja i vrste i jačine poremećaja.
Naime do sada je otkriveno 25 bolesti koje su u direktnoj vezi sa mikrobiotom. To upućuje da će možda u skoroj budućnosti tretiranje crevne mikrobiote postati standard u prevenciji i lečenju mnogih bolesti jer je postalo jasno da su creva naš najvažniji organ i kada ona potpuno prestanu sa radom prestaje i život.
Prim. Dr Branka Konstantinović Birovljev Specijalista ishrane