NUTRITIVNA VREDNOST I SVOJSTVA ZA ZDRAVLJE ACAI BOBICE (EUTERPE OLERACEA, MART.)

Poreklo i botaničke karakteristike bobice Acai (Euterpe oleracea, Mart.)

Acai (Euterpe oleracea, Mart.) je brazilska bobica iz basena Amazona. Raste u Centralnoj Americi iu severnim delovima Južne Amerike, na vrhovima ogromnih palmi duboko u prašumi. Kako plod sazreva, postaje zelen do tamno ljubičaste boje, okruglog su oblika od 1-1,5 cm u prečniku. Jestivi deo Acai bobica je mali jer je koštica oko 80% njihove zapremine. Na svakom stablu izlazi 3 do 4 stabljike, sa 3 na svakoj stabljici do 6 kilograma ploda. Sakupljaju se od jula do decembra.

Iako je bio glavni sastojak hrane stotinama godina stanovnika Amazona i njegova svojstva koja promovišu zdravlje generacijama koje su cenili Indijanci (Anomabi), tek 2000. godine pojavile su se prve publikacije istraživanja koje sadrže informacije o njegovoj visokoj nutritivnoj vrednosti. vrednost i izuzetna svojstva koja promovišu zdravlje. U teškim vremenima kada je Acai bobica bila jedini izvor hrane za autohtone narode Amazonije, njena nutritivna vrednost joj je omogućavala da preživi, održavajući energiju i vitalnost.

Zrelo voće Acai je mala tamnoljubičasta bobica, slična plodu borovnice. Prema Enciklopediji Popularna SOPSTVENA bobica je vrsta mesnatog voća sa velikim brojem semena, npr. paradajz ili borovnica – tipično voćno grmlje. Acai bobica je neobična po tome što ima jednu košticu i raste na palmi.

Acai bobica je delikatna i kratkotrajna sirovina. Nakon što dostigne žetvenu zrelost, brzo opada i mora se jesti odmah nakon berbe. Lokalno stanovništvo najčešće omekšava jestivu voćnu pulpu potapanjem u vodu da bi se dobio gusti napitak boje ljubičaste boje sa kremastom teksturom, uljnog izgleda i karakterističnog intenzivnog ukusa (oporog zbog prisustva tanina) i mirisa.

Hranljiva vrednost Acai bobica

Do sada u svetu nije pronađena sirovina (voće) koja bi po svojoj nutritivnoj vrednosti mogla da parira Acai bobici. Zbog toga ju je Perikone nazvao „superhranom broj 1“, a zbog visokog pro-zdravstvenog potencijala naučnici su je prepoznali kao super bobicu, koju nazivaju i „tajnom dugovečnosti“.

Acai voće je izuzetno bogato u poređenju sa drugim voćem kao izvor hranljivih materija i vlakana (Tab. 1). Treba istaći i njen nizak sadržaj vode, koji u svežem voću iznosi samo 60%. Zanimljivo je da postoje i proporcije između pojedinačnih hranljivih materija.

Tabela 1. Energetska vrednost i sadržaj odabranih hranljivih materija u acai bobici

Sastojak	Sadržaj (u 100 g)	Jedinica / 100 g
Energetska vrednost	533.9	kcal
Ukupno masti	32.5	g
Zbir ugljenih hidrata	52.2	g
Dijetalna vlakna	44.2	g
Jednostavni šećeri	1.3	g
Proteini (F = 6,25)	8.1	g
Vitamin A	1002	IU
Beta-karoten	<5.0	IU
Vitamin C	<0.1	mg
Kalcijum	260.0	mg
Gvožđe	4.4	mg
Ash	3.8	g

Uglavnom previše kalorija (533,9 kcal / 100 g DM) Acai voća odgovara masti, mononezasićene kiseline su dominantne i čine 60,2% svih masnih kiselina. Vredi dodati da je nivo masnih kiselina u acai bobicama sličan njihovoj količini u maslinovom ulju, visok (56,2%) sadržaj vredna pažnje je oleinska kiselina. Polinezasićene kiseline su 11,1%, sa najvećim udelom linolne kiseline – 12,5%. Visok sadržaj masnih kiselina značajan sadržaj rastvorljivih vitamina korelira sa mastima (A i E), iako je voće bogato i vitaminima iz grupe B i mineralima (kalcijum, gvožđe, kalijum, magnezijum, bakar, hrom, cink, mangan, selen, molibden , jod, bor), pri čemu dominiraju kalcijum i gvožđe.

Po sastavu ugljenih hidrata, Acai plodovi se odlikuju visokim sadržajem dijetetskih vlakana, sa malom količinom prostih šećera predstavljenih fruktozom, laktozom, saharozom, glukozom i maltozom. Acai od borovnice se odlikuje prisustvom u svom hemijskom sastavu proteina (8,1 g/100 g DM) visoke biološke vrednosti, koji sadrži sve esencijalne aminokiseline u preporučenim razmerama.

Acai bobica je najbogatiji izvor antioksidativnih supstanci među poznatim voćem. Karakteristike ne samo da imaju veoma visok sadržaj ovih jedinjenja, već i njihovu raznovrsnost. U njegovom sastavu su prisutna fenolna jedinjenja, uključujući antocijanine, kao i bioflavonoide i tri fitosterola. Sadržaj ß-sitosterola u Acai bobicama je oko 0,44 mg / g tm, sigmasterola – 0,04 mg / g tm, i kampesterola – 0,03 mg / g DM).

Ukupan sadržaj fenolnih jedinjenja u plodu Acai je visok, 328 mg / 100 g. Od antocijana pažnja je veća nego kod drugog voća na nivo cijanidina i njegovih derivata, gde dominira cijanidin-3-glukozid (sadržaj u mesu je oko 1040 mg/l), (Tab. 2).

Ukupan sadržaj antioksidanata u Acaiju je 33 puta veći nego u crvenom grožđu ili crnom vinu. Antioksidativni potencijal Acai bobica je 1026 mmol TE / g (102 600 mmol TE / 100 g) ORAC jedinica (kapacitet upijanja radikala kiseonika). Ovo je najviši nivo ORAC-a, ikada pronađen u prirodnom proizvodu (voću). Poređenja radi, antioksidativni potencijal brusnice i divljeg crnog izvora, koji su ranije prepoznati kao najveći, iznosi samo 1/3 navedene vrednosti za Acai voće. Vredi dodati da, prema nekim autorima, borovnica Acai sadrži preko 50 još neidentifikovanih supstanci koje se ne nalaze u drugom voću.

Tabela 2. Sadržaj antocijana i polifenola u moštu sa Acai bobicama

Sastavni deo	Sadržaj (mg / L) sveža težina
Cijanidin 3-glukozid	1040 ± 58.2
Pelargonidin-3-glukozid	74.4 ± 2.90
ferulinska kiselina	212 ± 5.29
(-) – epikatehin	129 ± 3.28
p-hidroksibenzojeva kiselina	80.5 ± 2.00
galna kiselina	64.5 ± 1.64
protokatehična kiselina	64.4 ± 1.64
(+) – katehin	60.8 ± 0.98
elaginska kiselina	55.4 ± 1.39
vanilinska kiselina	33.2 ± 1.39
p-kumurna kiselina	17.1 ± 1.23
derivat galne kiseline-1	47.3 ± 1.40
derivat galne kiseline-2	18.4 ± 0.89
derivat galne kiseline-3	17.3 ± 1.25
derivat galne kiseline-4	13.3 ± 0.96
derivat galne kiseline-5	3.9 ± 0.18
derivat elagične kiseline	19.5 ± 0.40

Zdravstvena svojstva Acai bobica

Brazilci su Acai voće koristili prvenstveno za lečenje gastroenteritisa i kožnih oboljenja. Pored toga, Acai bobice su služile novorođenčadi kada njihove majke nisu mogle da ih hrane dok su same dojele.

Sve u svemu, zdravstvene koristi od konzumiranja bobičastog voća i njegovih konzervi (npr. koncentrat, dodatak ishrani) su mnoge. One su najpre povezane sa visokim antioksidativnim potencijalom ove bobice, dakle sposobnošću da “pomete” ili neutrališe slobodne radikale. To uključuje kočenje, između ostalog, proces oksidativnog uništavanja ćelija izazvanog slobodnim radikalima, kao i učešće u aktiviranju i stalnom obnavljanju mnogih antioksidanata u našem telu koji su oštećeni ili inaktivirani. Aktivni antioksidansi koji se nalaze u proizvodima napravljenim od Acai bobica stoga mogu ojačati naš organizam sa antioksidativnim potencijalom, a samim tim i njegov imunitet. Smatra se da odgovarajući nivo jedinjenja uzetih iz ishrane sa antioksidativnim svojstvima stimuliše imune procese i pojačava odbrambene sposobnosti same ćelije.

Poznato je da su slobodni radikali uzročnici mnogih hroničnih nezaraznih (civilizacijskih) bolesti, kao što je artritis ishemijske bolesti srca. Slobodni radikali su takođe glavni uzrok procesa starenja ćelija, tkiva, a samim tim i našeg tela. Vang i dr. ustanovio da jedući plod o. visok njegov antioksidativni potencijal inhibira proces starenja tela.

Epidemiološke studije pokazuju vezu između incidencije ishemijske bolesti srca i konzumiranja hrane bogate flavonoidima. Pokazalo se da najmanje flavonoida u ishrani (u proseku oko 5 mg/dan) unose Finci, a najviše Japanci (oko 64 mg/dan). Sprovedeno istraživanje je potvrda među stanovništvom južne Francuske i Engleske i Velsa. Pokazalo se da se 5 puta manji mortalitet od srčanih oboljenja među stanovništvom južne Francuske nego Engleske pripisuje većoj potrošnji povrća i voća bogatog flavonoidima, kao i crnog vina, posebno bogatog antocijanima. Veruje se da je delovanje ovih jedinjenja snažnije od drugih antioksidanata prisutnih u hrani (vitamin C, E, karotenoidi). Demonstrirano uklj. da su flavonoidi inhibiranjem aktivnosti fosfodiesteraze i ciklooksigenaze efikasniji od aspirina, smanjuju agregaciju trombocita i stoga se preporučuju u prevenciji ateroskleroze. Takođe se veruje da biljni polifenoli sprečavaju nastanak čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu izazvanom stresom, lekovima i alkoholom. Nutricionisti preporučuju sistematsku konzumaciju biljnih polifenola u obliku sirovog povrća i voća, u pet porcija ovih proizvoda u toku dana, 1 porcija se smatra najmanje 80 g.

Veruje se da Acai bobica ima svojstva koja inhibiraju rast abnormalnih ćelija. S jedne strane, antioksidansi visoke aktivnosti inaktiviraju slobodne radikale pre nego što im oštete DNK ćelija našeg tela. S druge strane, zbog zaštitnog dejstva na nuklearnu DNK i mitohondrijalne ćelije sprečavaju mutacije ćelija. Del Pozo-Insfran i dr. pokazala je u in vitro studijama da ekstrakt Acai bobica uništava 35 do 86% abnormalnih ćelija (u zavisnosti od vrste ekstrakta i njegove koncentracije) izazivajući leukemiju u okviru eksperimenta od 24 sata.

Vredi napomenuti da se “borba” tela za zdravlje odvija na molekularnom (ćelijskom) nivou. Testovi su pokazali da antioksidansi rastvorljivi u vodi nakon ulaska u ćeliju ne samo da inaktiviraju slobodne radikale, već imaju i druge korisne efekte, počevši od uništavanja bakterije Escherichia coli u urinarnom sistemu dok efikasnost ne poveća proizvodnju vitamina D u koži. kada su izloženi zračenju solarnih panela. U bobicama Acaija se takođe nalaze supstance kao što su flavoni, flavonoidi i izoflavonoidi, koji uništavaju ili inhibiraju rast bakterija i virusa.

Utvrđeno je da se antioksidansi prisutni u plodu Acai veoma brzo apsorbuju u krvotok, pa stoga mogu biti od koristi za naše zdravlje, uklj. regulacijom krvnog pritiska. Acai ulje sadrži aktivne fitokemikalije, uključujući fitosteroide koji podržavaju procese regulacije nivoa holesterola u krvi. Acai koncentrat inhibira stvaranje naslaga holesterola, zahvaljujući pročišćavajućem dejstvu polifenola. Mnoge fitokemikalije koje se nalaze u voću Acai sprečavaju srčani udar, jačaju srčani mišić i vaskularne zidove krvnih sudova. Još jedno korisno svojstvo Acai bobica je da pomaže u regulisanju nivoa glukoze u krvi. Istraživanje je takođe pokazalo da Acai bobica, zbog visokog sadržaja zeaksantina i luteina, pokazuje efekat zaštite vida, može doprineti i inhibiciji degeneracije rožnjače oka i katarakte.

Fenolna jedinjenja u Agai soku su korisna i na procese varenja u telu. Polifenoli sprečavaju peptički ulkus, refluks, podržavaju i procese uklanjanja toksina iz organizma.

Upotreba Acai bobica

Zbog veoma visoke endogene aktivnosti ćelijskih enzima nakon otprilike 12 sati nakon berbe, bobice propadaju, pa se odmah kvare procesi.

Acai plodovi se koriste u Brazilu, uključujući i za proizvodnju sokova (nakon razblaživanja vodom). Na bazi bobice Acai je niz proizvoda, uključujući dijetetske suplemente. Acai plodovi izazivaju interesovanje nutricionista, ljudi na dijeti za mršavljenje, bavljenja sportskom vodom (surferi) i vlasnika SPA salona.

Proizvodi koji sadrže Acai bobice, zbog svojih izuzetnih nutritivnih svojstava, stižu do sve veće grupe primalaca.

Rezime

Naučno dokumentovana veza između ishrane i zdravlja ljudi učinio je da proizvodnja uzima hranu obogaćenu antioksidansima prirodnog porekla. U osmišljavanju tržišta novih proizvoda i traženju pravih komponenti za funkcionalne svrhe, hrana je esencijalno biljno poreklo. Mnoge studije su pokazale da ove namirnice, bogate supstancama sa antioksidativnim svojstvima, igraju važnu ulogu u prevenciji mnogih civilizacijskih bolesti, kao što su ateroskleroza, dijabetes, katarakta, Parkinsonova bolest, Alchajmerova bolest. Uopšteno govoreći, antioksidansi uključuju sve vrste inhibitornih supstanci sa kiseonikom ili ozonom, ili deluju indirektno vezujući neke prooksidanse. Ova jedinjenja predstavljaju polifenoli (uključujući fenolne kiseline, flavonoide, tanine), vitamini – A, C. i tokoferoli, karotenoidi, organske kiseline, selen, fitati, tiocijanati i još mnogo toga. Među proizvodima biljke sa posebno visokim antioksidativnim delovanjem izdvajaju se Acai plodovi. Do sada u svetu nije pronađena sirovina (voće) koja bi po svojoj nutritivnoj vrednosti bila uporediva sa Acai bobicama. Raste na jednom od najplodnijih zemljišta na svetu, ovo voće sadrži ne samo bogatstvo antioksidanata, već i uravnotežene nezasićene kompleksne masne kiseline, aminokiseline, fitosterole, vitamine i mnoge minerale. Ograničeni literaturni podaci pokazuju mnoge prednosti koje proizilaze iz konzumiranja borovnice Acai ili ispijanja njenog soka. Najvažniji od njih su:

zaštita ćelija tela od mikroba
patogeni, slobodni radikali,
jačanje krvnog sistema,
imuni sistem i nervni sistem,
antimutageni efekat,
sprečavanje razvoja dijabetesa,
stabilizacija odgovarajućeg nivoa holesterola,
regulisanje procesa varenja,
jačanje vida i mentalne jasnoće.

Ova bobica stoga može predstavljati izuzetno vredan sastojak funkcionalne hrane ili dijetetskih suplemenata.

Gore navedene informacije su samo u informativne svrhe i sastavljene su iz dostupnih informacija naučnih publikacija. U slučaju zdravstvenih problema, obratite se svom lekaru.

1. Arabbi P.R., Genovese M.I., Lajolo F.M. Flavonoids in vegetable food commonly consumed in Brazil and estimated ingestion by the Brazilian population. J. Agric. Food Chem. 2004; 52:1124-31.
2. Araujo C.L., Bezerra I.W.L., Dantas I.C. Biological activity of proteins from pulps of tropical fruits. Food Chem. 2004;85:107-110.
3. Bobio F.O., Druzian J.I., Abrao P.A. Identification and quantification of the anthocyanins from the fruit of acai (Euterpe oleraceae) Mart. Cienc. Technol. Aliment. 2000; 20:388-390.
4. Bobio F.O., Bobio P.A., Oliviera P.A. Stability and stabilization of the anthocyanins from Euterpe oleraceae Mart. Acta Aliment. Hung. 2002;31:371-377.
5. Cieślik E., Gręda A., Adamus W. Contents of polyphenols in fruit and vegetables. Food Chem. 2006;94:135-142.
6. Cieślik E., Topolska K. Skład chemiczny i właściwości funkcjonalne jagody acai (Euterpe oleracea Mart.). Postępy Fitoterapii. 2012;3:189-192.
7. Cieślik E., Gębusia A. Charakterystyka właściwości prozdrowotnych owoc.w roślin egotycznych. Postępy Fitoterapii. 2012;2:28-35.
8. Coisson I.D., Travaglia F., Piana G. Euterpe oleracea juice as functional pigment for yogurt. Food Res. Int. 2005;53:2928-2935.
9. Del Pozo-Insfran D., Brensen C.H., Talcott S.T. Phytochemical composition and pigment stability of Acai (Euterpe oleraceae Mart.). J. Agric. Food Chem. 2004;52:1539-1545.
10. Del Pozo-Insfran D., Percival S.S., Talcott S.T. Acai (Euterpeo oleracea Mart.) polyphenolics in their glycoside and aglycones forins induce apoptosis of HL-60 leukemia cells. J. Agric. Food Chem. 2006;54:1222-1229.
11. Fillon M. The secret from the Amazon. Breakthrougns in health. 2006;4:43-49.
12. Gallori S., Bilia A.R., Bergonizi M.C. Poliphenolic constituents of fruit pulp of Euterpe oleraceae Mart. (acai palm). Chromatographia 2004; 59:739-733.
13. Global Wellness Report. Patent-pending process supercharges the Mona Vie blend 2006. R3 Global, 1:1-4.
14. Grajek W. Rola przeciwutleniaczy w zmniejszaniu ryzyka wystąpienia nowotwor.w i chor.b układu krążenia. Żywność. Nauka. Technologia. Jakość. 2004;1(38):3-11.
15. Hassomoto N.M.A., Genovese M.I., Lajolo F.M. Antioxidant activity of dietary fruits, vegetables and commercial frozen fruit pulps. J. Agric. Food Chem. 2006;53:2928-2935.
16. Lichtenhaeler R., Marx F. Total oxidant scavenging capacities of common European fruits and vegetables juices. J. Agric. Food Chem. 2005;53:103-110.
17. Lichtenhaeler R., Belandrino R., Guilherme R.J. i in. Total oxidant scavenging capacities of Euterpe oleraceae Mart. (Acai) fruits. Inter J. Food Sci. Nutr. 2005;56:53-64.
18. Perricone N. The Perricone Promise. Ed. Warner Books. New York 2004.
19. Rodrigues R.B., Lichtenhaeler R., Zimmermann B.F. i in. Total oxidant scavenging capacity Euterpe oleraceae Mart. (Acai) seeds and identilication of their polyphenolic compounds. J. Agric. Food Chem. 2006:54:4162-4167.
20. Schauss A.G., Wu X., Prior R.L. i in. Antioxidant capacity and other bioactivities of the freeze-dried Amazonian palm berry, Euterpe oleracea Mart. (Acai). J. Agric. Food Chem. 2006;54:8604-8610.
21. Sikora E., Cieślik E. Występowanie przeciwutleniaczy w owocach jagodowych. [W:] Grajek W. (red.) Przeciwutleniacze w żywności. WNT, Warszawa 2007.
22. Sikora E., Cieślik E., Topolska K. The sources of natural antioxidants. Acta Sci. Pol. Technol. Aliment. 2008;5-17.
23. Surma-Zadora M., Cieślik E.. Właściwości funkcjonalne związk.w fenolowych. Żyw. Człow. Metab. 2007;34(6):1648-1656.
24. Surma-Zadora M., Cieślik E., Florkiewicz A. Antioxidant potential of Acai berry (Euterpe oleracea Mart.). Int. Conf. Risk Factors of Food Chain. 2008, Krak.w.
25. Szajdek A., Borowska J. Właściwości przeciwutleniające żywności pochodzenia roślinnego. Żywność. Nauka. Technologia. Jakość. 2004;4 (41):5- 28.
26. Wang H., Cao G., Prior R.L. Oxygen radical absorbance capacity of anthocyanins. J. Agric. Food Chem. 1997;45:304-309.
27. Warren S. Acai crown jewel of the Amazon. Health J. 2007;95:1-4.